Nikad neću zaboraviti to jutro.
I taj dan.
I tu kišu,
i suze,
i strah,
i zid visok poput beskraja.
I taj dan.
I tu kišu,
i suze,
i strah,
i zid visok poput beskraja.
Prerano sam se probudila. Prejako je kiša padala. Previše je bilo crta na čarobnom štapiću.
Nikad neću zaboraviti tu zbunjenost.
To iznenađenje.
Taj osjećaj nesposobnosti : ne znam ja odigrati tu ulogu.
To iznenađenje.
Taj osjećaj nesposobnosti : ne znam ja odigrati tu ulogu.
Sjećam se i praznine.
Hladnog i pretihog hodnika u glavi i preglasnih potpetica koje su odzvanjale: trudna si.
Hladnog i pretihog hodnika u glavi i preglasnih potpetica koje su odzvanjale: trudna si.
Reagirala sam prejako.
Uz buku i bijes i krik i ponos i predrasude i s vihorom.
Uz buku i bijes i krik i ponos i predrasude i s vihorom.
On je reagirao taman.
Zagrlio me. Ja sam počela plakati.
Zagrlio me. Ja sam počela plakati.
Stala sam tek za sedam sati.
Sedam sati je trebalo da shvatim da ću biti mama.
Sedam sati je trebalo da shvatim da ja mogu biti mama.
Sedam sati da shvatim da ja želim biti mama.
Sedam sati je trajala oluja i
sedam sati je trebalo da se pojavi duga.
I osmijeh.
Sedam sati je trebalo da shvatim da ću biti mama.
Sedam sati je trebalo da shvatim da ja mogu biti mama.
Sedam sati da shvatim da ja želim biti mama.
Sedam sati je trajala oluja i
sedam sati je trebalo da se pojavi duga.
I osmijeh.
Još osam mjeseci je trebalo da shvatim da:
Nikad neću zaboraviti to jutro.
I taj dan.
I tu dugu,
i osmijehe,
i sreću
I most koji me odveo onkraj beskraja.
I taj dan.
I tu dugu,
i osmijehe,
i sreću
I most koji me odveo onkraj beskraja.
U snove. I ljubav.
 |
| 25.06. ljeta gospodnjeg 2014. |
0 komentari:
Post a Comment